• Leonida Marija Lesan

Vetrometina: Leonida Marija Lesan


Tri pjesme Leonide Marije Lesan bile su konkurenciji su za ZiN nagrade.

Autorica u svojoj biografiji navodi: " Leonida Marija Lesan (1988) je slikarka i književnica koja živi i radi u Beogradu. Svojim radovima je zastupljena u mnogim zbornicima i časopisima, kao i u antologijama. Dobitnica je nekoliko međunarodnih književnih nagrada. Član je nekoliko književnih klubova. Objavljena književna dela: ''Sokovi bola i srditosti'' (zbirka poezije u izdanju Udruženja pisaca ''Poeta'', 2013. godine); ''Vatre sa Sumatre'' (zbirka poezije; izdavač: ''Nova POETIKA'', 2013. godine); ''Druga plovidba'' (zbirka poezije; izdavač: ''Nova POETIKA'', 2013. godine).

O svojoj poetici Leonida Marija kaže: "Pišem misaonu poeziju, uglavnom socijalno angažovanog i humanističkog karaktera, ali i prozu sa psihološkim motivima koji prerastaju u triler, fantastične ili horor dimenzije. Polazim od stanovišta da umetnička inspiracija često jeste prevazilaženje sopstvenih teškoća, neki oblik terapije, ali da ona treba individualca da uključi u zajednicu u kojoj će on biti prepoznat zbog svojih kvaliteta i iskustava. Moje slike takođe prate svojim prikazima ovu svrhu autorstva. Zbog toga su lica na njima čudna, zastrašujuća ili fatalno privlačna (povratnici iz mrtvih, Karakondžula, sirene…) sa moćnom pozadinom kao prebivalištem njihovih ideja i energetskim izvorom."

Psuj, blatuj, pljuj

Kosti ti niko neće obići

Prah ti nikada neće poput polena

Strujati našim poljima

Tvoj baštovan obići će te jednom

Po nalogu

Pljunuti na bednu nadnicu

Nabacati nekoliko ašova zemlje reda radi

I opsovati dan kada se takvog posla prihvatio

Pa ipak će za tobom plakati mase

Ne znajući to:

Njima treba neko tako vredan

Njima treba neko tako pametan

Njima treba neko tako pobožan i pošten

Njima treba takav nesposobnjaković koji

Blagoglagoljiv, kakav je, daleko gura

Sebe, a i to ne zadugo

Ideš pre mene nekoliko generacija

Žuriš za nekoliko proneverenih ljubavi

Žuriš za pregršt izgubljenih iluzija

Žuriš za nekoliko prijatelja oduvanih niz vetar

Žuriš drumom kojim se naposletku ljudi što

Voleti znaju u konačnosti sreću

A oni koji mržnjom opšte sa svime razilaze

Ideš putem kojim ćeš večno sebi stranac ostati

Stranac koga sreću starog, ružnog, zlobnog i bolesnog

Ideš i psuješ, blatiš i pljuješ

U očima ti jurišaju jahači Apokalipse

I ne goni me (davno si me izgubio)

Ideš i psuješ, blatiš i pljuješ

U očima ti jurišaju jahači Apokalipse

I ne naginji se na mene (nemaš me)

Ideš i psuješ, blatiš i pljuješ

U očima ti jurišaju jahači Apokalipse

I ne osvrći se na mene (nikada me nećeš dosegnuti)

Dolazim u pravi čas, uvek posle tebe

Dolazim da vidim kako retki plaču

Dok ih mač lanaca oslobađa

I krila izašlih iz grobova nebo paraju.

Ljubomora

Nikog sem tebe ne vidim

Zar nisi srećan?

Tvoje kosti – čamov les

Tvoj grudni koš – čamov poklopac

Tvoje srce – moje telo umrlo za sve drugo

Tvoja ljubav – noćna straža ko da ću nekuda otići

Moja ljubav – smešni treptaj sene pred povetarcem

Predstojeće jeseni

Moja duša – krv što se u latice ruže pretače

Nad zatvorom smeđim, teškim

Zar je moguće da je ne vidiš?

Čamovino, živi se mrtvac tobom

Venčava.

Vetrometina

A vetar briše ono što jeste

Nikada ono što je bilo

A vetar se uvlači u rebra onoj što će doći

U fioke nutrine

Ona što će doći biće ona što je bila

Vetar tako hoće

A bez njega smo samo ustajali vonj

Vakumska odaja kosmosa

Utihnulog zvuka

Zaboravljene pesme

Mrtvi slavuj

Kosturnica

Kavez duše

Grob snova

Nepostojeće sutra

U zaboravljeni pisaći sto

Epitaf se sam urezuje:

‘’htela je da živi večno

A htela je da ima i sutra’’

Razapeta kako samo ljudska svest

Može biti

Međa oaza majmuna i anđela.

#LeonidaMarijaLesan #ZiNnagradezaknjiževnost #poezija

ZVONA i NARI - Library & Literary Retreat - Vrčevan 32, 52204 Ližnjan, Croatia - + 385 99 232 7926 - zvonainari@gmail.com - (c) 2011.-2020.