• Branislav Živanović

Velika vatra: Branislav Živanović


Pjesma Velika vatra Branislava Živanovića bila je u konkurenciji za ZiN nagrade.

Branislav Živanović (1984, Novi Sad), osnovne i master studije završio je na Odseku za komparativnu književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Piše poeziju, esej i književnu kritiku. Objavio je tri knjige poezije: Pogledalo (2010) [„Brankova nagrada“], Crno svetlo (2012) i Sidro (2017). Jedan je od urednika portala za književnost, filozofiju i društvenu teoriju, Rizom. Živi i radi u Novom Sadu.

Branislav o svojoj poetici: "U mojoj poeziji može se prepoznati neosimbolističku poetiku koja se preseca sa formom savremenog jezika i komunikativnošću. Moja misao i slikovnost proizilaze iz ovakve prakse. Pevati znači stvarati jezičke skulpture, preplitati se sa jezikom u gotovo taktilnom dodiru, kretati se od izraza prema slici i pojmu i nazad, postavljajući jezičke zamke za neočekivane, iščašene uvide. Imaginiram dogme i dokse savremenog sveta, reperkusije tehnološkog univerzuma i njegove društvene konsekvence. Prisutna je refleksija o položaju stvaralačkog jezika u modernom društvu, o pitanju pesničke vokacije, moći i nemoći poezije. U mojim pesmama jezik i svet se ne poklapaju, već se prožimaju, prolaze jedno kroz drugo kao mreža kroz vodu, ali ovom mrežom on zahvata uvide o egzistencijalnom iskustvu pojedinca, o samoći, anksioznosti i nasilju kome je čovek izložen, kao i statusu pesništva u ovakvom svetu."

VELIKA VATRA

Zapaliću veliku vatru

u zarđalom buretu otkotrljanom

na sredinu košarkaškog terena.

Prekriću otvor belinom hartije,

pohraniti ždrelo tako da se preliva,

i najzad pobediti u infantilnoj igri.

Pohraniću sa rukama u plamenu

rukopise koji nisu umeli da svetle,

pesme sklupčane oko toplog stiha.

Goreće veličanstveno crne linije reči,

pucketati redovi užarene sintakse,

rasipati strofe u morfologiji dima.

Presuću sivi pepeo u srebrnu urnu

i postaviti je na policu sa knjigama,

obnoć gatati perom i posipati se po glavi.

Želim da nahranim veliku vatru,

neka bude veče šestog dana u godini1,

da niko nešto ne bi posumnjao.

16. januar, Badnji dan – dan uoči Božića prema gregorijanskom kalendaru. Naziv Badnji dan dobio je prema badnjaku koji se na taj dan seče i pali. Badnjak je grana a ili mlado drvo hrasta koje se obredno nalaže na vatru domaćeg ognjišta ili ispred kuće na Badnje veče.

#BranislavŽivanović

ZVONA i NARI - Library & Literary Retreat - Vrčevan 32, 52204 Ližnjan, Croatia - + 385 99 232 7926 - zvonainari@gmail.com - (c) 2011.-2020.