Image: Unsplash, preuzeto https://unsplash.com/photos/BRlvvBYeyqw (8.5.2021.)
Dete
Kad sam bio mali voleo sam da se penjem na uzvišenja. Ako ih nije bilo, ređao bih cigle kao kakav pijedastal i ponosno stajao na njih. Stegao bih besnice i uzdigao obe ruke savijene u laktovima. Mali i nerazvijeni mišići nabubrili bi. Sebi sam izgledao snažan. Kada bi me odrasli videli smejali su se i govorili da siđem. Odbijao sam. Šta su oni znali o tome?!
Ne možeš govoriti o visinama ako nisi na njima. Ne možeš znati moje želje ako nisi ja!
Vikao sam im, a vetar je kvario eho mojih reči. Mešao se s njihovim smehom sve dok se cigle ne bi razrušile i pao bi. Pretvarao sam se da me ništa ne boli. Ko može da zna, ako nije bio ja!
O autorici: Željka Bašanović Marković (1973) živi u Beogradu. Po zanimanju je građevinski inženjer. Kratke i satirične priče, kao i aforizme, objavljuje u zbornicima i književnim časopisima. Laureat 2020 godine nagrade "Izvor" za najlepšu priču o zavičaju.
Comments