Nocturne: Đuro Sudeta

 

Naš suradnik koji je u lipnju 2017. boravio u svratištu ZVONA i NARI, prevoditelj s francuskog i na francuski jezik, Stéphane Michel, za ZiN Daily premijerno objavljuje svoj novi prevodilačkoistraživački pothvat. Naime, Stéphane istražuje motiviku nokturna kod hrvatskih pjesnika. Noć nas zaziva svojom simbolikom, kroz nju razotkrivamo napetosti vlastita identiteta, kao individualci i kao zajednica, ističe Stéphane Michel. Već smo na stranicama našeg časopisa imali zadovoljstvo objaviti Krležin Silvestarski nokturno u Stéphaneovom prijevodu. Slijedi onaj Đure Sudete (1903-1927), o kojem prevoditelj kaže:

 

"Đuro Sudeta je za mene jako važan pjesnik. Otkrio mi ga je moj pokojni djed koji je jako volio poeziju. Sudeta je imao jako težak život, pa je zato njegovo pjesništvo duboko i iskreno, nema tu glumatanja. Sudetin je svijet mračan, ali ispunjen zamamnim detaljima. Muzikalnost njegova stiha te strastveno doživljavanje poezije dolaze do izražaja u sljedećim stihovima koji su me se naročito dojmili. Pjesnikove riječi ostaju zauvijek urezane u nama: 


Živjeti od boli svoje,
Ljubiti boli - i u boli
Umirati poput niti
Paučine, kad se rosa
Kao biser po njoj spusti -
Ljubit, htjeti -
Bolan biti,
Bolan biti
Mnogo sniti - -
Umirati i živjeti!
Ti ne pojmiš!"

 

 

NOTTURNO

 

Psssst… psssst…
    tiho… tiše
    skini ovo tužno velo! –
    slušaj! kako noć se spušta
    s proplanaka i klanaca –
    slušaj! kako žito u zrelo
    sve se više nekud njiše…
     psssst… psssst…
        tiho… tiše!…

 

Sve si ruke već mi spleo
i moj život u crn veo
zaodjeo i zavio –
pusti da mi noći ove
slobodno se u vis dignu,
da do plavih zvijezda stignu –
pusti noćas moje snove!!


           Pusti noćas!… neka plove
ko jedrila u daljine;
ti im ne znaš tajni smiso,
niti shvaćaš čežnje moje:
kad se zvijezde s neba truse
ko bokori modrih ruža
i noć slazi i noć gazi
preko trave, kroza šume
i ulazi u kuću mi –
i ulazi tako: u me.

 

           Ti ne shvaćaš što znači:
biti sam i biti bolan,
kad se zrela žita truse.

 

O ti ne znaš, što to znači:
kad je Netko od nas jači
i to vječno: plači… plači,
i to gorko –
pođi: u se!

 

Živjeti od boli svoje,
ljubiti boli – i u boli
umirati poput niti
paučine, kad se rosa
kao biser po njoj spusti –
ljubit, htjeti –
bolan biti,
bolan biti
mnogo sniti – –
umirati i živjeti!
Ti ne pojmiš!

 

I što znači čežnja ova:
    Volim, kada noć se
    mjesto ljudi k meni svraća,
    mrtve zvijezde – dobra braća;
    kada sve se nekud gubi
    i nestaje u crnini
    i pod toplom rukom noći
moje oči
smiruju se
i šumore
kao more…

 

Kad se moćna ruka prigne
i zaljulja u zaborav
nanesene crne rane –
kad se lijepa usta spuste
i prospu se kose guste –
srebrnprsti
zaromone povrh glava
kao šapat molitava,
kao jedna sanja plava –
majke,
koja spava.


    Ti ne pojmiš,
        Čežnjo moja,
    skini ovo crno velo!…
    Slušat ćemo:
        Noć se spušta
    s proplanaka i klanaca…
    slušat ćemo:
        dok ne dođe,
    dok ne dođe dvoru našem
    dvoru našem – čemernome…

 

Psssst…
        polako
tiho
tiše!

 

 
NOCTURNE

 

Chut… chut…
    douc’ment… plus douc’ment
    enlève ce triste voile présent! –
    écoute! comme la nuit tombe
    des trouées et des gorges du vallon –
    écoute! comme le blé mûr
    au loin se balance de plus en plus…
chut… chut…
        douc’ment… plus douc’ment


Mes mains tu as déjà entrelacé
et ma vie dans le voile noir
tu as revêtu et enveloppé –
ces nuits laisse mes rêves  
s’élancer libres vers le ciel,
laisse-les voguer cette nuit!!


    Laisse-les cette nuit!… qu’ils naviguent
    comme des voiliers dans le lointain;
    tu ne connais point leur sens caché,
    ni ne comprends mes désirs:
    quand du ciel les astres s’éparpillent
    comme les pétales de rose bleu
    et la nuit descend, la nuit se promène
    à travers mille prés et mille forêts
    et elle entre dans mon abri – 
    et elle entre ainsi: en moi.
    
Tu ne comprends pas ce que ça veut dire:
    être seul et souffrant,
    quand les blés mûrs s’éparpillent.
    
O tu ne sais ce que ça veut dire:
    quand Quelqu’un nous domine
    et ce à l’infini: pleure… pleure,
    et ce amer –
    va: en toi!

 

    Vivre de son mal 
    aimer les maux – et dans le mal
    mourir comme le fil
    de l’araignée, quand la rosée
    comme une perle s’écoule sur lui –
    aimer, vouloir –
    être souffrant,
    être souffrant
    être plein de rêves – –
    mourir et vivre!

    Tu n’as pas idée!


    Et ce que ce désir veut dire:
        J’aime, quand la nuit
        au lieu des vivants vient me voir,
        des étoiles mortes – fraternelles;
        quand au loin tout se perd
        et s’évanouit dans la noirceur
        et sous la main chaleureuse de la nuit
        mes yeux
s’apaisent
et murmurent
comme la mer…
    
    Quand la main puissante s’abaisse
    et berce dans l’oubli
    les plaies noires affligées –
    quand la belle bouche s’approche
    et que les cheveux épais se délient –
    le chant des doigts argentés
    au-dessus des têtes
comme le chuchotement des prières,
comme le rêve de bleu
d’une mère
qui dort.
Tu n’as pas idée,
    Désir qui est mien,
enlève ce voile noirci!…
On écout’ra:
        La nuit tombe
    des trouées et des gorges du vallon…
    on écout’ra:
        jusqu'à ce que ne vienne,
jusqu’à ce que ne vienne à notre cour
à notre cour – l’immense douleur…
    
    Chut!
    lent’ment
    douc’ment
    plus douc’ment!

 

 

Share on Facebook
Share on Twitter
Please reload

ZiN Daily is published by ZVONA i NARI, Cultural Production Cooperative

Vrčevan 32, 52204 Ližnjan, Istria, Croatia

OIB 73342230946

ISSN 2459-9379

Editors: Natalija Grgorinić, Ljubomir Grgorinić Rađen & Ognjen Rađen

 

Copyright © 2017-2018, ZVONA i NARI, Cultural Production Cooperative

The rights to all content presented at www.zvonainari.hr belong to its respective authors.

Any further reproduction or dissemination of this content is prohibited without a written consent from its authors. 
All Rights Reserved.

The image of Quasimodo is by French artist Louis Steinheil, which appeared in  the 1844 edition of Victor Hugo's "Notre-Dame de Paris" published by Perrotin of Paris.

ZVONA i NARI

are supported by:

ZVONA i NARI - Library & Literary Retreat - Vrčevan 32, 52204 Ližnjan, Croatia - + 385 99 232 7926 - zvonainari@gmail.com - (c) 2011.-2018.