Pjesme Sahara i Tvoja pesma Siniše Stojanovića u konkurenciji su za ZiN nagrade.
U svojoj biografiji autor ističe: "Siniša Stojanović, 1981. Beograd. Književnik, pesnik i prozaista, reditelj, tonac, slobodni umetnik grada Beograda. Prethodno objavio pet knjiga: Mamonova hagada, pesme, 2009, IK Liber U raskoraku, pesme, 2011. IK Liber Rovac u laži, pesme, 2011. IK Liber Beogradska beležnica, roman, 2016. IK Kovačnica priča, Knjiga ušla u širi izbor žirija za NIN nagradu. Dani na ravnoj zemlji, izbor iz poezije, 2017. Kontrast Izdavaštvo. Urednik u regionalnim zbornicima poezije i kratke proze Bundolo Offline 2, 2009. IK Liber Bundolo Offline 3 2012. SKC Kragujevac Dobitnik prve nagrade za kratki poetski film Narodna kuhinja, zajedno sa Draganom Nikolić koautorkom, na Tuzlanskom Filmskom Festivalu, 2014. Svirao u preko trideset autorskih grupa u Beogradu između 1996. i 2012. godine. Inicijator i jedan od osnivača udruženja Manekeni Bigza. Jedan od osnivača i organizatora Poezina. Radio kao urednik programa u klubovima Akademija, Panic Room Žica, Bar Philip, Peron, Propeler, Manijak, Shlep, Art Galerija Polet…"
Siniša o svojoj poetici: "Prozi sam pristupio nakon jednogodišnjeg pridržavanja zaveta nepisanja poezije. Jezik kojim pišem se, u tom periodu tišine, transformisao i postao željan komunikacije. Promena se odrazila na formu i velikim delom stil pisanja. Svi moji prozni radovi su nastali na mobilnom telefonu kao poruke i podsetnici. Svako je slovo otisak prsta. Pisanjem proze učim sebe jasnosti i jednostavnosti. Pisci sumnjaju u svoju moć govora zato je stalno i razvijaju. Ono čime se vodim tokom pisanja proze su tri principa. Pisati moram istinu, jer istina je uvek lična dok s druge strane jedno univerzalno svedočanstvo - uobličeno, zaokruženo a nepotpuno. Pisati moram ono o čemu razmišljam, pa kroz pisanje upoznajem i razvijam svoje mišljenje. Pisaću ono što bih voleo da pročitam kod nekog drugog, na taj način sledeći sopstveni čitalački kriterijum. Pisanje je putovanje reči i svedočenje istinom. Mojom, ili nečijom tuđom, kao Herodotovom."
SAHARA
zbogom mojih trideset godina zbogom moji neostvareni talenti dobrodošla hipokrizijo odnesi sa sobom sav unutrašnji nameštaj ti si cunami u povlačenju i povratni udar atomske bombe
ne mogu da lažem, stigao je umor pa ležim neki se nikada ne umore, neki nikad ni ne žive kao svako rađanje bolna je i metamorfoza jedna je noga nedovoljna za zbeg to se reptili u meni svađaju o evoluciji a sisari kidaju belo meso belim očnjacima na beloj mesečini moje telo u čovekolikoj matrici menja kožu moram da se pregrupišem polako presušujem
TVOJA PESMA
Ovo je moje parče mesa i ne daj ga nikom. Ne prodaj ga.
Ne odaj. Makar bila gladna, žedna i plakala danima. Sakrij ga duboko u dlan, u rupu i zakopaj. Ne stavljaj krst. Neka bude tu tvoja zemlja i tvoje drvo. Ne daj da me pojedu prazna usta. Da od mene naprave džem. Nikom ne daj da se mnome naslađuje.
