Sahara: Siniša Stojanović

February 12, 2018

 

Pjesme Sahara i Tvoja pesma Siniše Stojanovića u konkurenciji su za ZiN nagrade

 

U svojoj biografiji autor ističe: "Siniša Stojanović, 1981. Beograd. Književnik, pesnik i prozaista, reditelj, tonac, slobodni umetnik grada Beograda. Prethodno objavio pet knjiga: Mamonova hagada, pesme, 2009, IK Liber U raskoraku, pesme, 2011. IK Liber Rovac u laži, pesme, 2011. IK Liber Beogradska beležnica, roman, 2016. IK Kovačnica priča, Knjiga ušla u širi izbor žirija za NIN nagradu. Dani na ravnoj zemlji, izbor iz poezije, 2017. Kontrast Izdavaštvo. Urednik u regionalnim zbornicima poezije i kratke proze Bundolo Offline 2, 2009. IK Liber Bundolo Offline 3 2012. SKC Kragujevac Dobitnik prve nagrade za kratki poetski film Narodna kuhinja, zajedno sa Draganom Nikolić koautorkom, na Tuzlanskom Filmskom Festivalu, 2014. Svirao u preko trideset autorskih grupa u Beogradu između 1996. i 2012. godine. Inicijator i jedan od osnivača udruženja Manekeni Bigza. Jedan od osnivača i organizatora Poezina. Radio kao urednik programa u klubovima Akademija, Panic Room Žica, Bar Philip, Peron, Propeler, Manijak, Shlep, Art Galerija Polet…"

 

Siniša o svojoj poetici: "Prozi sam pristupio nakon jednogodišnjeg pridržavanja zaveta nepisanja poezije. Jezik kojim pišem se, u tom periodu tišine, transformisao i postao željan komunikacije. Promena se odrazila na formu i velikim delom stil pisanja. Svi moji prozni radovi su nastali na mobilnom telefonu kao poruke i podsetnici. Svako je slovo otisak prsta. Pisanjem proze učim sebe jasnosti i jednostavnosti. Pisci sumnjaju u svoju moć govora zato je stalno i razvijaju. Ono čime se vodim tokom pisanja proze su tri principa. Pisati moram istinu, jer istina je uvek lična dok s druge strane jedno univerzalno svedočanstvo - uobličeno, zaokruženo a nepotpuno. Pisati moram ono o čemu razmišljam, pa kroz pisanje upoznajem i razvijam svoje mišljenje. Pisaću ono što bih voleo da pročitam kod nekog drugog, na taj način sledeći sopstveni čitalački kriterijum. Pisanje je putovanje reči i svedočenje istinom. Mojom, ili nečijom tuđom, kao Herodotovom."

 

 

SAHARA

 

zbogom mojih trideset godina 
zbogom moji neostvareni talenti
dobrodošla hipokrizijo
odnesi sa sobom sav unutrašnji nameštaj
ti si cunami u povlačenju
i povratni udar atomske bombe


ne mogu da lažem, stigao je umor pa ležim
neki se nikada ne umore, neki nikad ni ne žive
kao svako rađanje bolna je i metamorfoza
jedna je noga nedovoljna za zbeg

to se reptili u meni svađaju o evoluciji
a sisari kidaju belo meso belim očnjacima 
na beloj mesečini
moje telo u čovekolikoj matrici menja kožu

moram da se pregrupišem 

polako 
presušujem 

 

 

TVOJA PESMA

 

Ovo je moje parče mesa 
i ne daj ga nikom. 

Ne prodaj ga.

Ne odaj. 

Makar bila gladna, žedna 
i plakala danima.

Sakrij ga duboko u dlan, 
u rupu i zakopaj. 
Ne stavljaj krst.

Neka bude tu tvoja zemlja 
i tvoje drvo.

Ne daj da me pojedu prazna usta. 
Da od mene naprave džem. 

Nikom ne daj 
da se mnome naslađuje.

 

 

Share on Facebook
Share on Twitter
Please reload

ZiN Daily is published by ZVONA i NARI, Cultural Production Cooperative

Vrčevan 32, 52204 Ližnjan, Istria, Croatia

OIB 73342230946

ISSN 2459-9379

Editors: Natalija Grgorinić, Ljubomir Grgorinić Rađen & Ognjen Rađen

 

Copyright © 2017-2018, ZVONA i NARI, Cultural Production Cooperative

The rights to all content presented at www.zvonainari.hr belong to its respective authors.

Any further reproduction or dissemination of this content is prohibited without a written consent from its authors. 
All Rights Reserved.

The image of Quasimodo is by French artist Louis Steinheil, which appeared in  the 1844 edition of Victor Hugo's "Notre-Dame de Paris" published by Perrotin of Paris.

ZVONA i NARI

are supported by:

ZVONA i NARI - Library & Literary Retreat - Vrčevan 32, 52204 Ližnjan, Croatia - + 385 99 232 7926 - zvonainari@gmail.com - (c) 2011.-2018.