Ručak kod Kaktus cara: Miloš Novaković

March 7, 2018

 


Pjesme Ručak kod Kaktus cara, Pupoljak II i Ognjen Kotarda Miloša Novakovića u konkurenciji su za ZiN nagrade.

 

Miloš u svojoj biografiji ističe: " Rođen 31. januara 1985. godine u Majdanpeku, ali je do petnaeste godine živeo u Donjem Milanovcu. Nakon upisa na Filozofski fakultet, odsek Srpska književnost i jezik, 2004. godine, doseljava se u Novi Sad u kojem ostaje do današnjeg dana. U slobodno vreme bavi se pisanjem poezije i kratke proze. Poeziju je objavljivao na internetu i časopisima."

 

O svojoj poetici Miloš kaže: "Ono što svakako na prvi pogled upada u oči u vezi sa mojom poetikom jeste tanak led po kojem junaci moje proze i poezije nesigurno hodaju. Naime, gotovo za sve njih karakteristična je marginalna uloga koja im je data a koja njima samima deluje nepomirljivo i neprihvatljio te maltene vape za konformizom i ustaljenim formama želeči da se na taj način integrišu kao nenametljiv društveni šraf, jednom rečj, da se neprimetno stope sa celinom. Upravo u takvim pokušajima tih likova, na temelju apsurda, nastaju njihovi konflikti koji dodatno naglašavaju njihovu rascepljenost između konformizma, kome bezuslovno teže i marginalnosti za koju bi se moglo reći da zapravo predstavlja njihovo prirodno stanište. Upravo je tu tačka u kojoj tanak led pod njihovim nogama puca usled čega oni, ne nalazeći nikako oslonac u društvu ali ni u sebi, bivaju bačeni u lavirint sopstvenih frustracija i bezizlaznih, apsurdnih situacija."

 

 

Ručak kod Kaktus cara


 

A onda smo, ne tako davno,

pegavi sedeli na keju

dok su dole na pločniku razapinjali Isusa

-umesto krsta trošni lonac je bio oslonac-

sećaš se kako su mu se ruke praćkale u bakarnom stomaku


 

Gledala si me popodnevnim očima

i opuštala se sabirajući kapi nafte , koje su poput crva milele

sa mog čela.


 

Grickali smo kandirano voće

i udisali melanholiju međugradskih vagona

koje je ispaljivao olovni Žeželjev most…

…jedan za drugim jedan za drugim jedan za drugim


 

I verovatno bismo tako nastavili

još sat ili dva

da nisi upitno promenila izraz lica

osetivši pakleni miris iz lonca.

 


 

Pupoljak II


 

To su samo prevoji zelenih zagrljaja

na tvom licu

mesto grimase što brazda njegov opori ukus

Ispupčenje koje raste iz svega za šta oko nije dovoljno hrabro

i široko da upije

videćeš

kasnije drzne se da skrije sebe iza onoga što glumi cvet

u boljem slučaju izdanak ili list

pupoljak je

kruna koja rumeno skladišti ukroćene tajne

buja lažni miris nekih novih senki

i smeje se tu ko na dlanu u lice iza uha

neuhvatljv je svrab

koji klija iz stomaka

osećaš

rađa jedan novi svet

Još žvaćeš omamljeno smotana

pupoljak

tako nežan i drag za nekog ko pljuje krvavi šlajm

evo gle

klizi ti oko po njegovom sjaju

otvara se

i to je valjda to

 

 

Ognjen Kotarda


 

Ognjen Kotarda svakog jutra nožem

premazuje sumnju preko usana

i kriške hleba

umesto svežeg meda

zatim kružnim pokretima dugo pere lice

pred ogledalom

sve dok oči ne povrate onaj užegli sjaj


 

Zalutao u maljavu kožu

prepire se s ramenima

žurno prelazi preko dnevnih naslova

i rumenog ratluka

i crveni zbog svojih inicijala

kada ga poštar na njih podseti


 

Ognjen Kotarda ima svoje šetnje

to su one lekovite šetnje koje parališu

masturbaciju od dugog ležanja

no on to krije vešto

pa mu prolaznici uljudno kažu

dobar dan

poneko se i osmehne


 

Ognjen često amputira prezime

kako bi zbunio jesen i sprečio je da mu

uđe u trag

tada hrani snežne miševe

grickajući njihov podmukli rep


 

Ognjen znate često kraj mog ulaza stanuje skromno

u ogledalu lifta ponekad bljesne

njegov lik

pozvao bih ga oko pet na kafu ili meze

tek da mu iznova i ljubazno prišijem

prezime

uz kocku šećera što topi se

ko na zidu njegov krik

 

 

Share on Facebook
Share on Twitter
Please reload

ZiN Daily is published by ZVONA i NARI, Cultural Production Cooperative

Vrčevan 32, 52204 Ližnjan, Istria, Croatia

OIB 73342230946

ISSN 2459-9379

Editors: Natalija Grgorinić, Ljubomir Grgorinić Rađen & Ognjen Rađen

 

Copyright © 2017-2018, ZVONA i NARI, Cultural Production Cooperative

The rights to all content presented at www.zvonainari.hr belong to its respective authors.

Any further reproduction or dissemination of this content is prohibited without a written consent from its authors. 
All Rights Reserved.

The image of Quasimodo is by French artist Louis Steinheil, which appeared in  the 1844 edition of Victor Hugo's "Notre-Dame de Paris" published by Perrotin of Paris.

ZVONA i NARI

are supported by:

ZVONA i NARI - Library & Literary Retreat - Vrčevan 32, 52204 Ližnjan, Croatia - + 385 99 232 7926 - zvonainari@gmail.com - (c) 2011.-2018.