Svako jednoga dana odraste: Anastasija Djokić

May 30, 2018

 

 

Donosimo vam ovdje tri pjesme jedne mlade pjesnikinje - nešto za naše najmlađe čitatelje i sve one koji su mladi u srcu!

 

Anastasija Djokić je učenica OŠ Braća Grulović Beška u Republici Srbiji , 6. razred. Poeziju piše već nekoliko godina. O sebi kaže da su joj "podršku za prve korake i podršku dale učiteljica i mama. Obožava da piše kratke priče."

 

Mоја бака лепо прича...

 

Причала ми бака 
Како су од кукурузовине правили лутке
Причала ми бака 
Како су се играли и завлачили у  разне кутке...

Причала ми бака 
Како су чували краву 
Причала ми бака 
Како од крпица направе лопту праву...

Причала ми бака 
Како је чувала стадо,
Причала ми бака 
Како је била чедо младо...

Волим бакине приче 
Које на бајке личе ,
Волим када ми их прича 
А сад чича мича... касно је завршава се прича....

 

 

Parada plišanića 

 

Pod kosinom lamperije
nešto se vešto krije.

Kad u sobi nastane mrak
provuče se svetlosni zrak.

Tada se bude plišanići
zeke i medvedići.

Slon Ćira im neda mira
njemu se baš nešto svira.

Miš se hitro budi
dok gudalo gudi. 

Lavići, tigrići i ostale mačke 
prevrću se naglavačke. 

Dok pas lavežom peva
mankijeva gitara seva.
 
Tada nastaje huka i zbrka 
hvata ih trema i frka. 

Održava se plišanići: 
Parada! 
Orkestrom mišić vlada. 

Odjednom se s jastuka
podiže glava, 
on više ne spava!

U sobi malog dečaka
Ne beše ničeg sem mraka. 
"Možda je bio san samo!? " 
Ali mi tajnu znamo...

 

 

Sećanje na nju...

 

Svako jednoga dana odraste,
Izrastu mu neka krila i odleti
I kao u jesen kad nas napuštaju laste
I  ti si vec razred peti.

Čekaju te obaveze nove, veće i teže,
Susrećeš  svakog časa neka nova lica,
Ali nema onoga sjaja u očima što vas veže,
Nema one topline i ljubavi što daje ti učiteljica.

Ona nije samo nastavnik što znanje toči,
Ona nije autoritet što strah seje,
Zamislite ona je imala i usne i oči,
Umela je i ona da vikne, ali i da se nasmeje.

Učila nas je pre svega lepom ponašanju,
O kulturi , pravopisu i još mnoga znanja,
O poštenju, junaštvu  i o poštovanju,
I prihvatala je uvek sva naša opravdanja.

Sada mi te četiri godine izgledaju kao bajka,
Toliko igre da nijedan čas ne beše dug,
Štitila nas je i čuvala kao druga majka,
Bila je naš učitelj i naš najbolji drug.

Ako ikada zaboraviš učiteljicu svoju,
Sve tvoje uspomene iz detinjstva će da odlete,
Zaboravićeš  i sve drugove, svo znanje i školu svoju,
A kakav ćeš  biti čovek, ako prvo nisi bio dete?

 

Share on Facebook
Share on Twitter
Please reload

ZiN Daily is published by ZVONA i NARI, Cultural Production Cooperative

Vrčevan 32, 52204 Ližnjan, Istria, Croatia

OIB 73342230946

ISSN 2459-9379

Editors: Natalija Grgorinić, Ljubomir Grgorinić Rađen & Ognjen Rađen

 

Copyright © 2017-2018, ZVONA i NARI, Cultural Production Cooperative

The rights to all content presented at www.zvonainari.hr belong to its respective authors.

Any further reproduction or dissemination of this content is prohibited without a written consent from its authors. 
All Rights Reserved.

The image of Quasimodo is by French artist Louis Steinheil, which appeared in  the 1844 edition of Victor Hugo's "Notre-Dame de Paris" published by Perrotin of Paris.

ZVONA i NARI

are supported by:

ZVONA i NARI - Library & Literary Retreat - Vrčevan 32, 52204 Ližnjan, Croatia - + 385 99 232 7926 - zvonainari@gmail.com - (c) 2011.-2018.