Katarina Fiamengo Alispahić, rođena 10.03.1984. u Kladovu (Srbija). Piše poeziju, haiku i kratke priče. Objavljuje radove u književnim zbornicima, časopisima i portalima. Učesnica regionalnih književnih festivala, dobitnica više regionalnih nagrada za poeziju i prozu. Urednica rubrike poezije u elektronskom časopisu ,,Afirmator''. Živi u Beogradu. Knjige: ,,Rcioadina'' (zbornik radova sa književne radionice CSM-a, 6 autora, radionicu vodio Draško Miletić, Beograd, Srbija, 2005), ,,Profili'' (zbirka poezije, KK ,,Branko Miljković'', Knjaževac, Srbija, 2007), ,,Veče pre'' (zbirka poezije, nagrada Spasoje Pajo Blagojević, Pivske večeri poezije, Centar za kulturu Plužine, Crna Gora, 2009), ,,Simbiozi'' (zbirka poezije u prevodu Elene Prendžove na makedonski, ,,Sovremenost'', Skoplje, Makedonija, 2015). Prevela sa makedonskog izbor iz poezije Elene Prendžove ,,Politički korektna poezija/Ljuboljubiva’’ (,,Sovremenost’’, Skoplje, Makedonija, 2015).
O svom radu Katarina kaže: "Poezija je za mene sredstvo izražavanja još od detinjstva, kada su moje stihove zapisivali roditelji, do danas. Za to vreme su se stil i motivi znatno menjali, kao i eksperimentisanje sa formom. Danas mislim da je poezija dijalog koliko i monolog, letargija koliko i pobuna, traženje samoće koliko i potreba za drugima, lična istina koliko i univerzalni osećaj i stanje. Najčešće teme su disfunkcionalnost sopstvenih potreba i potreba društva, neusklađenost ljudskosti i vremena u kome je ona sve sporednija i, ponekad, nepoželjna osobina. Samoća, koja može da bude lekovita, je često uzrok problema koji treba da leči. Nema objektivnog pogleda, ni pravila, pa je izostanak reakcije nešto što se nekad čini jedinim ispravnim korakom, a nekad jedinim pogrešnim, u istoj situaciji.Što se tiče forme, za mene funkcioniše slobodan stil, sa ponavljanjima, krivljenjem stihova, ideja je preovladavajući faktor, i forma ne sme da bude ispred smisla, pa samim tim formiranje rime nije nešto čemu pribegavam u pisanju. Pored poezije, pišem i haiku i kratke priče, mislim da se to primećuje i u mojoj poetici, gde me haiku vuče uvek svedenom, koncentrovanom stihu, a proza toku radnje i potrebom za izbegavanjem klasičnih poetskih formi."
33 18 601
U pauzama ispod nadvožnjaka ne može da te ne pogodi
Umesto prošvercovanih poljubaca tu su zaboravljene plaže groblja pikavaca mačji wc
Imam potrebu da te stisnem kao da to nešto znači ali ne radim to i u meni raste bes
Odrastamo na pogrešan način a znamo za bolje Deca u nama zato prolaze hiljadu puberteta bez sreće
Znam šta je rešenje ali sve te skandinavke osmosmerke i sudoku nam popunjavaju vreme
Na stanicama ispod nadvožnjaka čitajući grafite ukrademo ukus tuđe strasti
i mislimo da je to dovoljno a znamo za bolje mogli bi bolje
Vreme prolazi nezainteresovanost je konstantna
Linije ispod nadvožnjaka se ukrštaju i razilaze u utrobi raskopanog grada ipak hodanje je nekad jedina opcija
