Drugarska: Jelena Paligorić Sinkević

 

Jelena o sebi: Rođena 1987. u Beogradu gde i danas živi i radi. Piše drame, pesme,priče, novinske tekstove već više od decenije i objavljuje ih u Srbiji i regionu. U poslednje vreme posvećena razvijanju digitalne umetnosti za decu. Drame i pesme su joj prevođene na engleski i poljski jezik. Dobitnica Zmajeve nagrade za 2014. godinu za tekst monodrame za decu " Kokice ne goje ". Na stipendijama boravila u Puli, Berlinu, Frankfurtu, Nišu, Bregencu, Amsterdamu. Drame su joj postavljane u Beogradu i Novom Sadu. Povremeno radi kao dramski pedagog. Član ASSITEJ Srbije.

 

 

Jelena o svom radu: "Jedino u šta suštinski verujem je iskrenost prema sebi i svetu. Tako pišem. Kompromisi ne postoje u tom iskrenom pristupu. Umetnost služi da deo sebe date u svet i kosmos ne tražeći ništa zauzvrat."

 

 

 

Drugarska.


 

Moje drugarice preboljevaju momke

A ja im pravim društvo

Dok slobodno hodaju ponovo gradom

Moje drugarice preboljevaju momke

Oni nisu bili pravi

to smo znale od početka

Pravile smo se pa šta

Svi se u ovom svetu malo prave

Da su geniji umetnici pevači crtači sportisti

Ja da umem da se pravim bila bih bokser

Luzer sa rukavicama

Ali ne umem

Moje drugarice preboljevaju momke

Jednoj je čovek bio drvo i nije je razumeo

Ostavila ga je i sada se stalno smeje

Iako joj život uopšte nije smešan

Jednoj je čovek bio pogrešan

Ostavila ga je malo plače malo se smeje

Takav je život

Moje drugarice preboljevaju momke

Ja moje isto jesam

Jednom sam bila mnogo luda

Jednom sam bila bolesna mršava i pregažena

I nisam to zaboravila

Moje drugarice preboljevaju momke

Nemojte biti stoka i zaboraviti

Koliko je mnogo teško da se preboljeva

Mnogo teško kao kad se seli babin orman

I pije na prazan stomak

Ne zaboravite

Vaše drugarice preboljevaju momke

Hajte i vi sa njima

Nikad nije sve odbolovano

Uvek može još

Uvek ima suza

Uvek nešto niste rekli

Ne lažite

I preboljevajte – makar i na silu.


 

Pet nula.


 

Pod kožu nam se podvukao hroničan umor

I nema te šolje kafe

Koja bi bila dovoljno jaka da ga otera

Kao što nema ispravnog kreveta u kome

Možemo da spavamo bez trzalica

Da li smo sve uradili kako treba

Zato što nikada nismo

Nikada ništa nije dovoljno dobro

Ni pet nula

Ni vukovac

Ni udata

Ni majka

Nema ispravnog kreveta

Kao što nema ni ispravne odluke

Nikada se nećemo odmoriti

Kao što nikada nećemo zapravo uspeti


 

Onako za zlatnu medalju

Za nazdravi šampanjcem

Nikada nećemo uspeti

I neće biti drugog puta.


 

Trešnje, ne zaboravi.


 

i ta svetlo plava haljina

i te fleke od trešanja

sve se to desilo nekom drugom

čuješ li me

nekad nije važno da gledaš u sat

nego kad prolazi voz

i kako jutros miriše pruga

i tu svetlo plavu haljinu

nikad nisi obukla

i te trešnje nikad nisi jela

rukama uz mljackanje

to se nikad nije desilo

kao što nikad nisi stala

uz reku i vikala

kao što nikad nisi stala

uz reku i ćutala

misleći da će se stvari same rešiti.

i ta svetlo plava haljina

nju nikad nisi dobila za petnaesti rođendan

kao što on nikad nije doneo te trešnje

i ti nikad nisi bila musava

i život je počeo sam od sebe.


 


 

Share on Facebook
Share on Twitter
Please reload

ZiN Daily is published by ZVONA i NARI, Cultural Production Cooperative

Vrčevan 32, 52204 Ližnjan, Istria, Croatia

OIB 73342230946

ISSN 2459-9379

Editors: Natalija Grgorinić, Ljubomir Grgorinić Rađen & Ognjen Rađen

 

Copyright © 2017-2018, ZVONA i NARI, Cultural Production Cooperative

The rights to all content presented at www.zvonainari.hr belong to its respective authors.

Any further reproduction or dissemination of this content is prohibited without a written consent from its authors. 
All Rights Reserved.

The image of Quasimodo is by French artist Louis Steinheil, which appeared in  the 1844 edition of Victor Hugo's "Notre-Dame de Paris" published by Perrotin of Paris.

ZVONA i NARI

are supported by:

ZVONA i NARI - Library & Literary Retreat - Vrčevan 32, 52204 Ližnjan, Croatia - + 385 99 232 7926 - zvonainari@gmail.com - (c) 2011.-2020.