Tamara Babić (Sombor, 1990) u svojoj biografiji navodi: "Osnovne i master studije završila na Odseku za srpski jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bavi se pisanjem poezije, proze, metodološkim radom i lekturom. Oblasti interesovanja: avangardna poezija i savremena svetska proza. Učestvovala je na Festivalu poezije mladih u Vrbasu kao jedan od deset finalista 2016. i 2017. godine. Organizator je Somborskog književnog festivala u Somboru. Član je uredništva časopisa Dometi.
Tamara o svom radu: "Pisanje smatram jedinom opcijom za ispoljavanje misli koje se ne mogu iskazati nikako drugačije. Anksioznost nesređenih misli izgleda smisleno jedino na papiru."
Svi ti glasovi
Izaći ćeš na ulicu
i zahtevati revoluciju
ruku lepljivih od letnje žege
sa neizgovorenim nestrpljenjem
i kupaćeš se u znoju
istomišljenika svojih
koji bi za jedan mig prodali revoluciju
i unovčili borbu drugačijih od sebe
ne bi li im ruke mrsile novčanice
Doručkovali bi sigurnost
U palatama od pruća
čekajući nalet vatre
u nesigurnom zagrljaju
izaći ćeš na ulicu
ali tamo neće biti nikoga
davno su zaboravljene revolucije
još samo poneki žar
gori u očima nade
bez ikoga da izađe u susret
Izaći ćeš na ulicu
revolucije će krasiti
stranice knjiga istorijskih
uveliko zaboravljenih
na prašnjavim policama biblioteka
koje vode svoju borbu
sa kartama, čipovima i knjigama
Večito sa knjigama
Izaći ćeš na ulicu
I pitati se gde je nestala revolucija
Izaći ćeš na ulicu
I pitati šta je revolucija
Stvaralac
Izlila sam se iz tebe
Razlučila iz tvog tkiva
Tvoje meso je moje meso
Tvoja krv je moja krv
Ja sam razbijeno ogledalo tvoje duše
Delim zenicu kojom me mrziš
Dok očekujem da me pomiluješ
Naprslim žuljevima po kestenjastoj kosi
Koja je nastavak tvojih uvojaka
Bojeći se da otiskom godova
Koji su mape našeg porekla
Pređem preko kuglice osvete
Koja karmički krasi tvoj vrat
I bez želje da ga iscedim
Za razliku od tvojih bolesnih nadanja
U dobrom dosluhu sa vanzemaljskim
Oteram od tebe zlo i prvi put
Susretnem se sa tobom
Ne sa naravima i mržnjama
NE!
Samo sa Tobom
Ja sam reka
Prelivam se preko obrisa prašine
Koja je satkana od mojih otisaka
I prekrivena velom uzdaha mračnih
Duboko urezanih u prah i vazduh
Zapljuskujem biće svoje
Koje se odupire naletima vode
Uzalud, jer mokro postaje vlažno
Natopljeno vremenima proteklim
Koja se nižu u uzaludnosti
Zadržavajući ruke
Koje lutaju u pravcu nota
Pesme iz davnina
Koja se probija
Do nekih budućih veličina
Ja sam reka, kažem, ja jesam reka
