Moj voljeni i sitno pletivo: Biljana Milovanović Živak

 

Pjesme Moj voljeni i sitno pletivo, Lirski subjekt i identitet preljubnika te L.S. ostavlja sve Biljane Milovanović Živak u konkurenciji su za ZiN nagrade.

 

Biljana u svojoj biografiji ističe: "Rođena 1972. Diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, profesor, predaje i Kreativno pisanje. Urednik knj. časopisa i edicije „Braničevo“. Objavila zbirke pripovedaka „Dva dana bez Marte“ (pobednički rukopis na književnom konkursu „Istok – zapad“, 2007.) i „Losos plovi uzvodno“ (pobednički rukopis za sufinansiranje projekata u kulturu 2013.), dramu „Nepotrebni trač“ (najuži izbor za nagradu „Slobodan Stojanović“ 2010, štampana 2012.), studiju „Smisao pisanja u novom veku ili Da li će internet ubiti knjigu“ (The meaning of Writing in the New Century, or Will Internet Kill thr Book, Transcultural Studies, BRILL (2015),40-60, Articles and Book reviews, LEIDEN, The Netherlands), grupa pet autora sa Balkana na engleskom jeziku u Holaniji; zbirku pesama „A gde sam ja, i zašto tu?“ (2017), stotinak prikaza, kritika, eseja, priča i pesama u periodici, zbornicima i antologijama. Prevođena na engleski, francuski, nemački, grčki, makedonski, italijanski, bugarski, rumunski, ruski i slovenački jezik. Njene pesme i pripovetke obrađuju se kao izborna lektira u srednjim školama i na Filološkom fakultetu u Beogradu. Nagrađivana međunarodnim nagradama za književni rad (u Rijeci, Hrvatska; u Strugi, Makedonija; u Krajovi, Rumunija...) za urednički rad („Zvezden Makedonium“, Skoplje; „Književni branovi“, Struga - za širenje književnih i kulturnih veza na Balkanu; „Mozaik“ na BIT-festu za doprinos stranog autora, u Bitolju), za rad u kulturi (Povelja kulture, Srbija) i dr."

 

Biljana o svojoj poetici navodi citat doc.dr Dragoljuba Ž.Perića s Univerziteta u Novom Sadu, Filozofski fakultet Odsek za Srpsku književnost:  "Poezija Biljane Milovanović Živak preispituje kako svet oko sebe, te različite stereotipe o ženskom, tako i svoje lirsko „ja“ (dovedeno u pitanje poststrukturalističkim teorijama promenljivih identiteta) nastojeći da uspostavi davno poljuljani aksiološki sistem, kako u poeziji, tako i u različitim sferama života. Na taj način, od deklarativog odricanja od poezije i njenog izjednačavanja sa fizičkom tegobom, bolešću i smrtnošću, pesme postaju dijalogičnije - svojevrsni komunikat, kako s vremenom u kome nastaju, tako i sa čitaocima – nevoljnim svedocima krize vrednosti, njenim subverzivnim saučesnicima ili pak nemim svedocima.“

 


 

MOJ VOLJENI I SITNO PLETIVO


 

Moj voljeni je ljubomoran na sve što ja

Napišem. On ne dozvoljava da moje lirsko „ja“

(koje je takođe žensko, osim u retkim prilikama)

Odlazi bilo kuda, gde njemu nije pred očima


 

Moj lirski subjekt, zato, ponekad čini stvari

Koje nikada ne bi – samo da voljenog razgnevi:

Odvezuje kanap zubima i skida povez s očiju

Pa sa terase skače i krade automobil za bekstvo


 

Prosto se inati, besni, luduje, pretvara se,

Kao da nije moj, glumi, kao da je pozajmljen

Iz nekog trilera, horora, ljubavne limunada –

A moj voljeni kao da želi da uskoči na njegovo


 

Mesto! Prati ga, baterijskom lampom noću

Osvetljava stranice koje sam napisala, briše,

Misleći da ja ne vidim kako me špijunira,

Kao da može sprečiti neminovno


 

I Penelopa je pokrov prela za deset godina

Ali je na kraju ipak dolijala, prosci su došli

I, da se Odisej nije baš tada vratio, morala

Bi da se uda, ne može se celo pletivo rasparati


 

Kao što ni moj voljeni ne može tek tako ući

U svet isplitan godinama, svilenim koncem,

Heklicom, sitnim vezom, neraspletivo... I

Povući nit da raspara; zapeće u prvom redu

 

 


 

LIRSKI SUBJEKT I IDENTITET PRELJUBNIKA


 

Doterao se, namirisao, našminkao

Počeo da švrlja iz pesme u pesmu

Sa jednim L.S.-om pije kafu i analizira svakodnevicu

Sa drugim diskutuje o umetnosti

Sa trećim se ljubi i planira brak

(navodno, u njega je ludo zaljubljen, a ova prethodna

Dvojica ga samo inspirišu)

Sa prvim gleda filmove, igra šah, pleše tango

Sa drugim putuje vozom do dalekih svetova

Najviše me brine onaj sa kojim se ljubi

U ljubavi gubi svoj identitet

Zbog toga ima košmare, ulazi mi u snove,

Hoda bos po beogradskom blatu, gubi se,

Ne ume da nađe put povratka, izlazi

Iz nepoznate kuće u tuđim kućnim papučama

U kojima doživljava dežavu, ustopira kamion

I ne bez straha, ulazi u kabinu ženskog šofera

(šoferka je lezbejka, pokušava da flertuje)

Kako bi stigao do glavne autobuske,

Ipak ne stiže za poslednju vožnju

Ostaje u tom užasnom snu...

 

 


 

L. S. OSTAVLJA SVE


 

Jednom je moj L.S. poželeo da ostavi sve

I ode, zbog ljubavi.

„Sve se ne ostavlja“, rekla sam mu


 

„Ostaviću sve, jer i Onaj zbog koga odlazim

Sve ostavlja“...


 

L.S. je zbog ljubavi postao bolestan i bled

Nije spavao, nije jeo i prestao je da se smeje

„Ko ima sve, taj sve ne ostavlja“, opominjah

Dok su mu suze kolebljivice tekle niz lice


 

„Onaj, zboga koga odlazim, već čeka pred vratima

Ponudio mi je vožnju do Kraja Sveta, svojim kolima

U koje je spakovao kofer i svoje srce!“


 

„Ne luduj, Kraj Sveta je daleko, a tvoje srce

Ne podnosi duga putovanja. Kasno je sada.

Čeka te tvoje sve.“


 

„Onaj zbog koga putujem kaže da prvi put voli“...

„Ti voliš svoje sve!“

„Ja volim sada i Njega, kao što nikoga nisam“...


 

„Kraj Sveta nije za tebe, nikada nećete stići.

Čeka te tvoje sve.

Taj koji ostavlja sve, nije ni imao ništa“.


 

(Iz ciklusa u rukopisu: „Lirski subjekt i crveno srce“)

 


 

Share on Facebook
Share on Twitter
Please reload

ZiN Daily is published by ZVONA i NARI, Cultural Production Cooperative

Vrčevan 32, 52204 Ližnjan, Istria, Croatia

OIB 73342230946

ISSN 2459-9379

Editors: Natalija Grgorinić, Ljubomir Grgorinić Rađen & Ognjen Rađen

 

Copyright © 2017-2018, ZVONA i NARI, Cultural Production Cooperative

The rights to all content presented at www.zvonainari.hr belong to its respective authors.

Any further reproduction or dissemination of this content is prohibited without a written consent from its authors. 
All Rights Reserved.

The image of Quasimodo is by French artist Louis Steinheil, which appeared in  the 1844 edition of Victor Hugo's "Notre-Dame de Paris" published by Perrotin of Paris.

ZVONA i NARI

are supported by:

ZVONA i NARI - Library & Literary Retreat - Vrčevan 32, 52204 Ližnjan, Croatia - + 385 99 232 7926 - zvonainari@gmail.com - (c) 2011.-2018.