Donosimo vam ovdje tri pjesme jedne mlade pjesnikinje - nešto za naše najmlađe čitatelje i sve one koji su mladi u srcu!
Anastasija Djokić je učenica OŠ Braća Grulović Beška u Republici Srbiji , 6. razred. Poeziju piše već nekoliko godina. O sebi kaže da su joj "podršku za prve korake i podršku dale učiteljica i mama. Obožava da piše kratke priče."
Mоја бака лепо прича...
Причала ми бака Како су од кукурузовине правили лутке Причала ми бака Како су се играли и завлачили у разне кутке...
Причала ми бака Како су чували краву Причала ми бака Како од крпица направе лопту праву...
Причала ми бака Како је чувала стадо, Причала ми бака Како је била чедо младо...
Волим бакине приче Које на бајке личе , Волим када ми их прича А сад чича мича... касно је завршава се прича....
Parada plišanića
Pod kosinom lamperije nešto se vešto krije.
Kad u sobi nastane mrak provuče se svetlosni zrak.
Tada se bude plišanići zeke i medvedići.
Slon Ćira im neda mira njemu se baš nešto svira.
Miš se hitro budi dok gudalo gudi.
Lavići, tigrići i ostale mačke prevrću se naglavačke.
Dok pas lavežom peva mankijeva gitara seva. Tada nastaje huka i zbrka hvata ih trema i frka.
Održava se plišanići: Parada! Orkestrom mišić vlada.
Odjednom se s jastuka podiže glava, on više ne spava!
U sobi malog dečaka Ne beše ničeg sem mraka. "Možda je bio san samo!? " Ali mi tajnu znamo...
Sećanje na nju...
Svako jednoga dana odraste, Izrastu mu neka krila i odleti I kao u jesen kad nas napuštaju laste I ti si vec razred peti.
Čekaju te obaveze nove, veće i teže, Susrećeš svakog časa neka nova lica, Ali nema onoga sjaja u očima što vas veže, Nema one topline i ljubavi što daje ti učiteljica.
Ona nije samo nastavnik što znanje toči, Ona nije autoritet što strah seje, Zamislite ona je imala i usne i oči, Umela je i ona da vikne, ali i da se nasmeje.
Učila nas je pre svega lepom ponašanju, O kulturi , pravopisu i još mnoga znanja, O poštenju, junaštvu i o poštovanju, I prihvatala je uvek sva naša opravdanja.
Sada mi te četiri godine izgledaju kao bajka, Toliko igre da nijedan čas ne beše dug, Štitila nas je i čuvala kao druga majka, Bila je naš učitelj i naš najbolji drug.
Ako ikada zaboraviš učiteljicu svoju, Sve tvoje uspomene iz detinjstva će da odlete, Zaboravićeš i sve drugove, svo znanje i školu svoju, A kakav ćeš biti čovek, ako prvo nisi bio dete?
