Pjesma Saškine kese bila je u konkurenciji za ZiN nagrade.
Anja Čuljak rođena je u Sarajevu 1987. godine. Živi i radi u Beogradu. Trenutno je apsolvent na studijskoj grupi Srpska književnost i jezik sa komparatistikom. Bavi se neformalnim obrazovanjem u okviru civilnog sektora. Poeziju počela da objavljuje 2016. godine, prve pesme izašle u pančevačkom zborniku "Rukopisi". Za pesmu "Žica" osvojila drugu nagradu na 22. konkursu za priznanje "Timočka lira" Festivala kulture mladih Srbije i Radio Beograda 2.
SAŠKINE KESE
Iz dana u dan
od ruke do ruke
gutaju i vuku
već ko zna koliko
dana i ruku
više ni same ne znaju
dokle će moći tako.
Ona jedna papirna
što je dobra za Planetu
uopšte nije svesna
da se odavno pocepala
i po gradu rasula
bezbroj malih nemira i
kako ih ono zove Nikola
gomilu frustova
(samo par osvešćenih
većina fermentisala
u okorelu mržnju)
pet raspar rukavica
četiri knjige
tri ukradene dosetke
dve uzgredne opaske
o samoubistvu
čitavu sudbinu
jednog glumačkog deteta
dva grama žutog zlata
(znate, to više niko ne kupuje
u ratu tek ne vredi ništa)
plastičnu tipku sa slovom Q
poslednji ispit
i nekakav rukopis
kojem fali jedan stih.
Saškine kese
koje je zaboravila ono veče
pre ko zna koliko
dana i ruku
više ni same ne znaju
ima li u njima išta Saškino
osim onog plavog
reklamnog kišobrana
patika u kojima je došla
i jedne nezamislivo
čvrste odluke
sve ostalo je tuđe
strahovi i svađe
jedan ulovljen pogled
dva propala dogovora
priča o taksisti
koji je radio u Zvezdari
dok je još bila bioskop
a onda tamo nije kročio
narednih trideset godina
tri neplaćena računa
dva poduža spiska
parče filter folije
za pozorišni reflektor
i repertoar za jun
nekoliko mrva duvana
i besmisla na dnu
nešto iskustava
i šećera u prahu.
Saškine kese
već ko zna koliko
ruku i dana
na hodniku čekaju
da ih spakujem u ovu pesmu
više ni same ne znaju
dokle će moći tako.
