Image: Unsplash, downloaded (https://unsplash.com/photos/Jq67nvYwUdE) 06.01.2023.
Odlomak iz romana ‘Blede Plave Oči’ (Nova Knjiga – Kosmos Izdavaštvo)
***
Sedeo sam u jednom od lokala u Cetinjskoj koji je puštao bluz, čekao Gileta i pio pivo. Lana mi ništa nije odgovorila. Očekivao sam da će mi napisati, ili poslati nešto potpuno nepovezano sa linkom koji sam joj poslao, ali ni to nije uradila.
Podigao sam pogled i video Gileta kako dolazi na bajsu u šarenoj košulji sa kratkim rukavima koja mu je bila za tri broja veća. Nosio je naočare za sunce, što je značilo da je u planu imao tehno, ili trens žurku nakon pića sa mnom. Očekivao sam poziv da krenemo zajedno i istovremeno smišljao izgovor kako da ga iole pristojno odbijem. S druge strane, ni sam nisam tačno znao zašto ne bih išao na žurku.
*
„Brate, poludeću. Znači, volim je, stvarno je volim, celo moje srce je voli, ali ima toliko drugih devojaka koje bih takođe voleo da volim, dobro ne baš da volim, ali kapiraš li me? Ne znam kako da ti objasnim“, krenuo je da mi se žali Gile.
Bio mi je izuzetno blizak prijatelj, ali nisam voleo takve razgovore. Ni sa kim nisam delio svoja sranja. Čim ih izgovoriš naglas ona postanu stvarno stvarna.
„Moraš da razmisliš da li je ti više stalo do te vrste slobode, ili do nje, ne može i jedno i drugo sad kad ste već više od pola godine zajedno,“ izvlačio sam nepromišljene reči, samo da bih nešto rekao. U redu je ćutati, nešto ne znati. I takođe je u redu ćutati i nešto znati, ali to je već nepojmljivo našim i dalje primitivnim umovima.
Gile je gledao kroz mene.
„Ma brate voliš je, nema šta da razmišljaš, te druge ne voliš, nju voliš i kraj priče. Znaš koliko je retko, skoro pa nemoguće naći osobu sa kojom možeš emotivno da se povežeš na taj način, do te mere. I ti bi sad to da baciš u vodu radi jednog svršavanja, šta?“ pitao sam, donekle iznerviran.
Jedino nisam znao kako ovaj svoj savet da primenim na svoj slučaj. Kako se sve ovo desilo sa Lanom? Nadao sam se da će ova osećanja da me prirodno prođu i da ću moći da se vratim u stanje gde postoje hijerarhija, principi i granice, ali sa druge strane nisam znao da li želim da se vraćam, a ni kako da se vratim.
„Šta ono kaže Vudi Alen, ’Možda su pesnici u pravu. Možda je ljubav jedini odgovor’, rekao je i počeo da se smeje, pa se hitro uozbiljio. „Ne, stvarno, misliš da je zato kresnuo svoju step-ćerku?“
„Kaže se pastorka, budalo“, rekao sam, ali Gile me nije čuo. Zamišljeno je gledao u ivicu stola.
„Ali ne razumeš, nije ni do devojke, nego do načina života“, rekao je, trgnuvši se, poptuno zanemarujući našu kratku digresiju.
„Kako da ti kažem... Na primer, nama profesor stalno ponavlja da mi kao pojedinci nismo bitni. Glumac nije bitan. Bitna je priča tog čoveka, bitno je da glumac do kraja ispoštuje sadržaj te priče. Da podari sebe tom čoveku. Mi smo samo provodnici sadržaja. Ništa više, ništa manje.
„Igrajući neku ulogu, ti nekom čoveku poklanjaš svoje telo, svoj glas i svoju dušu kako bi njegov problem, njegova priča, njegova patnja, bol, kako god, došla do izražaja. Mi se ceo život učimo kako da kao glumci budemo tabula rasa. Kako da budemo toliko čisti da mozemo ući u bilo koju ulogu.
„Ali, pazi sada: to ne možemo uraditi ako se previše čvrsto držimo obrasca ličnosti koji nam sopstveni ego nameće. Treba naučiti kako da se ne lepimo za sadržaje kako bi očuvali čist razum. Mora se napraviti tačna granica šta je uloga, a šta si ti. E sad, u tom procesu čini mi se kao da sam ja konkretno oguglao na prava osećanja. Toliko se trudim da osećam, da više jedva osećam. Teško je ući u ulogu, a nekada mislim da je još teže iz nje izaći. Prestati glumiti. Na kraju dana svi glumimo neku ulogu, iz koje bi valjalo s vremena na vreme da izađemo. Ukalupimo sami sebe. Ali kada bi izašli iz tog kalupa, onda bi morali i da se zapitamo ko smo mi zapravo. Pa nam bude neugodno, zato što je to sloboda, a retko ko je sposoban da bude slobodan.
„Znaš šta me najviše nervira? Ljudi generalno misle da su oni glavni junaci svojih života, ali to nije istina. Retko ko živi život kao da je protagonista, a život je isuviše kratak da budeš sporedan lik u sopstvenom romanu.“
Gile je zamišljeno potegao dva velika gutljaja piva. Kada je video da nemam šta da kažem, ili dodam, promenio je temu. Znao je da sam čuo, ali pre svega upio svaku njegovu reč. Doduše nisam video povezanost između priče o njegovoj devojci i monologom koji je održao, ali složio sam se sa njegovim iskazivanjem. Koju li sam ulogu dodelio sam sebi?
„Slušao sam NOFX danas celi dan. Šure bato, š-u-r-e“, rekao je.
„Jel’ sam ti reko’… Koja ti omiljena pesma?“
„Franco Un-american, a tebi?“
„I don’t like me anymore.“
„Ma, samo pank buraz, jebeš autoritet, jebeš sistem, jebeš norme… Svi ste oksimoroni, bre!“, zaurlao je Gile, a devojka koja je sedela za stolom pored okrenula se ka nama začuđena. Nisam siguran da je znala koliko je Gile bio u pravu. Nisam bio siguran ni da je on znao koliko je bio u pravu.
„Ma, ne znate vi“, Gile se izdrao ovoga puta direktno na nju, gledajući je u oči, a ona je pocrvenela i skrenula pogled.
„Nego, brate, hoćeš sa mnom u Hangar posle? Strava žurka je u pitanju. Strava“, naglo se utišao i uozbiljio moj prijatelj.
*
Moglo bi se reći da smo se razneli od rakija i piva. Gile je častio zato što mu je legla plata od predstojeće uloge u novoj seriji koja je trebala da se emituje na televiziji. Na kraju večeri seo je na bajs i otišao. Šta će da radi sa bajsom na žurci?
Jedva sam se dogegao do gajbe sa slušalicama i rokenrolom u ušima. Brat je ove večeri spavao sa devojkom kod kuće, ali kada sam ušao u stan oni su već bili zaspali. Ušunjao sam se u svoju sobu i iz ormara izvadio ploču Riblje čorbe Mrtva Priroda. Želeo sam da me muzika uspava, ali kada je na red došla pesma Pobeći negde suze su same krenule. Isključio sam gramofon, popio bromazepam i ubrzo uplovio u pijano-psihotični san znajući da ću sanjati svakakve užase.
***
About the Author: Matija Pavićević is a writer from Belgrade, Serbia. He graduated from John Cabot University in Rome with a degree in Communications, whilst he also recently completed an MA in Literature and Culture at the University of Hertfordshire. His debut novel Jutarnji Bluz (The Morning Blues) was published in 2019, whilst his follow-up Blede plave oči (Pale blue eyes) came out in 2021.
